Божидар Николић

(1942 -2021)

Поштоване колеге, у Београду је у осамдесетој години живота преминуо наш угледни члан и драги колега, филмски сниматељ и редитељ Божидар Николић ( Никшић, 1.1.1942 ). Дипломирао је камеру на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Као директор фотографије појављује се у више од тридесет играних филмова, медју којима су и: Бештије (Ж. Николића, 1977), Последњи подвиг диверзанта Облака (В. Мимица, 1978), Ко то тамо пева (С. Шијан, 1980), Дечко који обећава (М. Радивојевић, 1981), Пад Италије (Л. Зафрановића, 1981), Залазак сунца (К. Вичека, 1982), Маратонци трче почасни круг (С. Шијан, 1982), Игмански марш (З. Шотра, 1983), Живот је леп (Б. Драшковића, 1985), За сада без доброг наслова (С. Карановић, 1988), Глуви барут (Б. Ченгић, 1990), Професионалац (Д. Ковачевић, 203) и у многи други. Као редитељ играног филма дебитоваће ( у корежији са Душаном Ковачевићем) у филму Балкански шпујун, 1984. Самостално ће режирати и игране филмове Три карте за Холивуд, 1993, У име оца и сина, 1999, Балканска браћа, 2005, као и већи број телевизијских драма и документараца.

Сећаћемо га се с пијететом.